“Moj dilbere” omiljena sevdalinka o kojoj i ne znamo mnogo
Znate li da “Moj dilbere” važi za jednu od najtužnijih sevdalinki ikada?
Čaj od hibiskusa i njegove zdravstvene prednosti
U Turskoj je tokom 18. i početkom 19. stoljeća postojala posebna najamnička konjica. Njima su pripadali oni koji nisu marili za miran rad ni izučavanje zanata, za osnivanje porodice niti svog doma.
Upravo su ti mladići imali i najljepše žene pored sebe a jedna takva se dilberu iz sevdalinke i predala.
Nudili su joj se bogati “bazerdžani” (trgovci), kod kojih bi mogla da živi kao gospođa u čaršiji ali je ona voljela samo njenog “deliju”.
U jednom trenutku on kreće na put u drugi daleki grad ali nju ne vodi. Tada mu se ona nudi da je proda kao robinju nekom bazerdžanu, a da za dobijeno zlato njen voljeni “pozlati vrat” svom doratu.
Ona bi tada kao robinja, iza rešetaka na prozoru, pratila pogledima i uzdasima svog deliju, tiho mu pjevušeći stihove:
“Moj dilbere, kud se krećeš? Što i mene ne povedeš? Povedi me u čaršiju, Pa me prodaj bazerdžanu. Uzmi za me oku zlata, Pa pozlati Doru vrata…”
Moj dilbere
Moj dilbere, kud se šećeš
Haj što i mene ne povedeš
Haj što i mene ne povedeš
Što te volim, ah što te ljubim
Aman, aman, Bože moj
Što te volim, ah što te ljubim
Aman, aman, Bože moj
Povedi me, u čaršiju
Haj pa me prodaj bazardžanu
Haj pa me prodaj bazardžanu
Što te volim, ah što te ljubim
Aman, aman, Bože moj
Što te volim, ah što te ljubim
Aaman, aman, Bože moj
Uzmi za me, oku zlata
Haj pa pozlati dvoru vrata
Haj pa pozlati dvoru vrata
Što te volim, ah što te ljubim
Aman, aman, Bože moj
Što te volim, ah što te ljubim
Aman, aman, Bože moj
