Draga dragom na ruci zaspala.
Dragi dragu alkatmerom budi:
– Ustaj, draga, draža od očiju!
Noćas sam ti čudan san usnio:
đe moj fesić mutna vodna nosi,
u krilo mi biser se prosuo,
na četvero moj sat salomio!

Draga dragom tiho progovara:
– Što ti fesić mutna voda nosi,
ti ćeš otić’ na carevu vojsku!
Što se biser u krilo sasuo,
to su suze i moje i tvoje!
Što ti pršte sahat na četvero,
to će naša srca popucati,
rastajuć’ se jedno od drugoga!